Papirus

Deblji materijal nalik na papir, korišćen još u drevnom Egiptu i širom Mediterana. Osim za pisanje, služio je i za pravljenje čamaca, ležajeva, sandala, konopaca, korpi, itd. Papirus se dobija od srži biljke Papirus (Cyperus papyrus), biljke koja je pre više od 5000 godina "preplavljivala" deltu Nila u Egiptu. Raste obično do 3 metra. 

Reč "papirus" potiče iz grčkog πάπυρος papyros. Grci imaju i drugu reč za papirus - βύβλος byblos. Grčki pisac Teofrastus je koristio reč papuros kad je govorio o biljci (koja se koristila i za hranu), a bublos kad je govorio o predmetima od biljke. Egipćani su papirus zvali wadj, tjufy, i djet.

Papirus je prvobitno korišćen u drevnom Egiptu, gde je zamenio upotrebu pergamenta, koji je pravljen od životinjske kože. Mana papirusa je bila ta što je bio lomljiv i lako je na njega uticala vlažnost ili preterana suvoća. Za razliku od pergamenta, koji su spajali "list na list" i pravili Kodekse (knjige), papirus je morao da se uvija u dugačke rolne zbog njegove krtosti. 

Na papirusima je očuvano mnogo spisa koji su nam pomogli u shvatanju tadašnje kulture, istorije, medicine. Neki od njih su kopija "Menandera", egipatska "Knjiga Mrtvih", egipatska "Medicina i hirurgija", egipatski folklor itd. 

Jedan od spisa je bio i papirus sa raznim matematičkim problemima.  1858. škotski antikvar, Henri Rind je došao u posed ovog dokumenta. Napisao ga je Ahmes oko 1650. p.n.e. Na Ahmesovom papirusu se nalaze matematički spisi koji datiraju iz doba vladavine faraona Amenemhata. Papirus je 33cm širok i 5.25m dugačak. Jedan od matematičkih problema je bio i sledeći:

"100 mera kukuruza treba biti podeljeno između 5 radnika, tako da drugi radnik dobije što je moguće više od prvog, treći od drugog, četvrti od trećeg i peti od četvrtog. Prva dva radnika treba da imaju 7 puta manje mera kukuruza od preostala tri radnika. Koliko će mera kukuruza dobiti svaki radnik?"