Prvi stubovi

Ako bismo se izolovali od današnjeg sveta, zaboravili ono što smo učili u školama, na fakultetima i poslovima,  kada bismo zaboravili šta je televizija, internet, klima, automobili, ne bismo bili ni blizu da shvatimo svet u kome su živeli neki od najvećih umova istorije. Jedino što bismo mogli da uvidimo je to da, sa današnjim načinom ograničenog razmišljanja (thinking inside the box), ne bismo mogli da se poredimo sa velikim istorijskim umovima, pa čak ni sa njihovim učenicima.

Pre nego što se mnogi uvrede, pokušaću da objasnim gornju konstataciju. Nama je danas sve dato na dlanu, lepo servirano i sročeno. Naučićemo ono  što nam treba, možda ćemo i prihvatiti neke pojmove i teorije, ali ništa od toga ne moramo da razumemo za današnje potrebe. Svi znaju pitagorinu teoremu, svi znaju da je E=mc², da smo na Mesecu lakši nego na Zemlji, da se Zemlja okreće oko Sunca, Mesec oko Zemlje, ali sam siguran da malo ljudi zaista razume šta sve to znači. Rešenja koja su nam ponuđena prihvatamo skoro bezuslovno, ali se malo ljudi pita, kako je došlo do tih rešenja. 

Kao što sam napomenuo, nama je danas „znanje“ servirano gotovo, i preostaje nam da na tome gradimo dalje, i da razvijamo i širimo to znanje koje imamo. Oni koji su postavili temelje tom znanju, nisu imali ništa servirano, već su morali da počnu od nule. Prihvatanjem „znanja“ zdravo za gotovo ne unapređujemo naš um i ne proširujemo naše znanje, već i dalje ostajemo na istom nivou. 

„Učenje bez interesovanja i razumevanja je gubljenje vremena.“  Veliki umovi prošlosti poput da Vinčija, Galileja, Arhimeda, Pitagore, i mnogih drugih, unapredili su i ubrzali razvoj nauke, i to ne samo pronicljivošću sopstvenih umova, već i hrabrošću da ta nova saznanja iskažu i brane. Podsetimo se da je Pitagora krio svoje znanje od neukih, da je Galilej, uprkos inkviziciji, tvrdio da se Zemlja okreće oko Sunca a ne obrnuto (Đordano Bruno je zbog sličnih tvrdnji, da je svemir beskonačan, bio spaljen na lomači). Ono što ih izdvaja od običnog čoveka je njihov odnos prema prirodi i prema sebi. Ne smatraju da dovoljno znaju, uvek ima još nešto da se otkrije i nauči, i ne boje se da dovedu u pitanje dotadašnja znanja samo zbog toga što možda neće imati pravi odgovor na njih. Žive u skladu sa zakonima prirode, ne protiv njih; pokušavaju da proniknu u te zakone i da ih shvate. Njihovo razmišljanje nema inhibicija niti ograničenja (thinking outside the box). Da li i mi možemo tako?

Danas ljude mrzi da razmišljaju. Uzdaju se u ono što znaju, ili što ne znaju, i sigurni su i ušuškani u svom znanju/neznanju. Boje se da pokušaju da razmišljaju jer možda neće znati odgovor na pitanje koje postave sami sebi, a zapravo sami pokušaji pronalaska rešenja razvijaju um i proširuju način razmišljanja.  Nadam se da ćemo to ovde moći da promenimo. Ne bojte se da dovedete u pitanje ono što znate, da probate da rešite nešto što ne znate. Onaj ko razmišlja ne može da ispadne glup, makar ne znao rešenje. Ne bojte se da razmišljate!